То сам само узглед поменуо. Можда није требало. Мада, у Црној Гори се још увек већина изјашњава да им је српски језик матерњи.
Најбоље да их заобиђемо засад, пошто то ниеј наш проблем.
За ово о чему му причамо небитно је. Дато је као пример. Али може да буде рецимо да је назив “Апотека Vitae Optima”. Исто важи и за улице - реч улица (булевар/трг/мост) може да буде део имена и тада се обавезно пише (и не преводи на друге језике). Ја лично више волим да напишем и само “апотека” уз знак, јер на разним мапама симболи су разно цртани, а некад и нису уопште уцртани препознатљиво, па често назив остаје врло битан елеменат.
Можда сам погрешио што сам узео препознатљиво име према коме већ постоји оређена језичка мотиваци. Хајде овако, ако ћемо према Правопису то би требало да буде:
name:sr=Скајвокер
name:sr-Latn=Skywallker
name=Скајвокер
name:en=Skywallker
Правопис дозвољава и да се напише
name:sr=Скајвокер (Skywallker)
али и
name:sr-Latn=Skajvoker
Као што се види, Правопис то прописује прилично неодређено и разноврсно. Зато сам предложио да усвојимо поједностављено правило да се у name:sr може уписати било која од варијанти:
Скајвокер,
Skywallker,
Скајвокер (Skywallker)
Одлуку о облику који ће употребити доноси онај ко назив уписује, а на основу сазнања о томе како се тај конкретан назив уобичајено користи у пракси.
Тако name:sr постаје основа за препис у друге тагове а три су могућа случаја:
name:sr=Скајвокер
name:sr-Latn=Skajvoker
name=Скајвокер
name:sr=Skywallker
name:sr-Latn=Skywallker
name=Skywallker
name:sr=Скајвокер (Skywallker)
name:sr-Latn=Skajvoker (Skywallker)
name=Скајвокер (Skywallker)
Дакле, ко уписује назив одлучује који облик ће да употреби и уписује га у name:sr а робот ће то касније да препише у name:sr-Latin и name, уз просто пресловљавање ћирилице у латиницу за случај да у name:sr постоји и ћирилични део.
Рецимо да је неки странац дошао у Београд и користи ОСМ мапу на енглеском језију. Претпоставка је да није унет енглески таг већ само српска верија “Скајволкер”, дакле њему ће то и бити исписано на мапи. А тај орјентир неће наћи чак и ако стоји испред светлеће рекламе кафића. Наравно, нисмо ми криви што није унет таг за енглески, зар не?
Ја бих рекао да је овде у ствари кривица неодређености правила у ОСМ. Ја бих радо увео правило да се за сваки назив мора уписати таг name:int за међународни запис имена, јер би то обезбедило међународно употребљиву читкост карата. Колико сам видео то је већ у некој мери и уобичајено, али није обавезно.
У конкретној ситуацији, странац може да користи српску латиницу за преглед мапе јер је извесније да ће му називи тако бити препознатљивији. Но, то и није неко решење.
Кренимо од овога:
-
ми уписујемо називе нашим језиком и они су намењени нама. Странцима су намењени називи уписани њиховим језиком. Не треба ми да прилагођавамо писање нашим језиком због странаца јер је то наш језик.
-
добро је да, када већ уписујемо називе у карту имамо у виду и странце те да паралелно уписујемо називе у облику који је њима буде упоребљив и на начин који је омогућен у ОСМ, али не тако што ћемо мењати начин записа српским језиком.
Ја бих као решење предложио да се користи name:int. То би поједноставило ствар на следећи начин:
-
када бот проверава уносе, он сада може да провери да ли постоји name:int, и да га изгенерише ако не постоји. Генерисање тага name:int се своди на препис name:sr-Latn у коме се замене наши дијактиктици одговарајућим латинским словима. Ако name:int постоји, онда га бот оставља какав јесте. То би омогућило не само да се стране речи задрже у изворним облицима за приказ странцима, него би обезбедило да се и српски називи преслове (аутоматски) на интернационални облик тако да су и они употребљиви странцима.
-
када се рендерује мапа, ако је она намењена странцима, само треба да се изабере да се за називе користи name:int таг, и ствар је решена - ето приказа на начин који је странцима читак и користан: стран речи ће бити написане изворно а наше речи пресловљене на латинску абецеду.
Сходно овом примери би могли гласити овако ако се ручно уписују:
name:sr=печењара Скајвокер
name:sr-Latn=pečenjara Skajvoker
name=печењара Скајвокер
name:int=Skywallker roastery
name:sr=печењара Skywallker
name:sr-Latn=pečenjara Skywallker
name=печењара Skywallker
name:int=Skywallker roastery
name:sr=печењара Скајвокер (Skywallker)
name:sr-Latn=pečenjara Skajvoker (Skywallker)
name=печењара Скајвокер (Skywallker)
name:int=Skywallker roastery
А овако ако то уради робот аутоматски
name:sr=печењара Скајвокер
name:sr-Latn=pečenjara Skajvoker
name=печењара Скајвокер
name:int=pecenjara Skajvoker
name:sr=печењара Skywallker
name:sr-Latn=pečenjara Skywallker
name=печењара Skywallker
name:int=pecenjara Skywallker
name:sr=печењара Скајвокер (Skywallker)
name:sr-Latn=pečenjara Skajvoker (Skywallker)
name=печењара Скајвокер (Skywallker)
name:int=pecenjara Skajvoker (Skywallker)
Наравно, после робота увек може неко да ручно дотера name:int ако постоји потреба јер би правило било да се name:int генерише само ако је празан.
Оно што је битно у оваквом поступку, то је да је обрада увек једноставна и једнозначна и да се у великој мери може урадити потпуно машински.
Језик, као и правопис, је жива ствар и мења се временом. Не сугеришем да га треба игнорисати већ да треба бити рационалан. Ако АПР прихвата енлгеске називе на писму које није по нашем уставу и фирме плаћају да би баш тај назив ставили испред улаза, због чега бисмо ми били већи верници од Папе?
Слажем, се зато сам и дао овакав предлог. Да се ствар поједностави и постане практично употребљива.
Ja bi rekao da name:sr treba da sadrzi samo cirilicu (i znakove, brojeve…), a u slucaju da u nazivu objekta nije primereno samo zameniti slova, onda se name:sr popunjava onako kako se izgovara (po Vuku).
Иако Правопис оваквом приступу даје предност, он није искључив. Та неискључивост је последица праксе, а ово што ми радимо на мапи је један од најозбиљнијих примера праксе. Морамо бити прагматични и применити оно решење које заиста има практичну примену. Инсистирање да се све стране речи записују прилагођено ћириличним писмом није практично.
Далеко од тога да не би било лоше да се прилагођавање изврши, али је то дуготрајан поступак који уопште није једноставан и којим ретко ко хоће да се бави (често чак мора да се консултује озбиљна литература па чак и да се траже мишљења признатих језичких стручњака пре него што се неки прилагођени облик усвоји као тачан). То је озбиљан језички посао који тражи озбиљно знање и време.
Опет, увек може да се уведе неки таг на пример name:sr:transcribed па ко хоће, уме и има времена нека њега користи за писање потпуно прилагођених страних назива. Садржај тог тага је по природи такав да мало људи зна да га исправно попуни а не постоји ни неки начин машинске обраде. Не би тиме требало да се бавимо сада.
Ako naziv u originalu i na cirilici uopste ne lice jedan na drugi (prosecan covek u srbiji nece zakljuciti da je to jedno te isto), onda name:sr i name:sr-Latn treba izostaviti, a ne popunjavati isto kao name. Poenta je da je name:sr tag vezan za cirilicu, a ne za srpski jezik uopste.
Ako je neko odlučio svojoj firmi da da strano ime, po meni ‘name:sr’ nema tu šta da traži, tako da bi kafić bio označen samo sa
name=Skywalker
bez ‘name:sr’ i ‘name:sr-Latn’. Slično i sa prethodnim latinskim primerom: ako se izbaci predmetak ‘apoteka’, onda nema potrebe za ‘name:sr’ i ‘name:sr-Latn’…
С овим се не бих сложио. Таг name:sr је намењен управо за српски језик записан ћирилицом а таг name:sr-Latn за за српски језик записан ћирилицом. То им је једина намена и так и треба да остане.
Ова два тага не треба изостављати. Таг name:sr је основа целог система записивања - запис српским језиком и ћирилицом. Из њега проистиче све остало: и name:sr-Latn (који такође треба да постоји обавезно) и name (који као подразумевани мора да постоји) па чак и у складу са претходним name:int.
Зашто је name:sr важан? Зато што он једини таг који према ОСМ правилима гарантовано садржи напис записан српским језиком по правопису српског ћириличног писма. Тај таг треба да садржи назив онако како се он пише у нашем писму, па чак и ако се задржава латинични облик.
Колико сам видео на мапи и у другим државама се не гледа да ли је запис на два језика исти већ се за сваки језик упише како се тај назив пише на том језику. Већина, ако не и сви, романских и германских језика имају правило да се страни називи преписују изворно. За многе градове ћете наћи исти назив поновљен много пута у различитим name:{nn} таговима за сваки језик појединачно, иако је запис у свима потпуно исти. Мени је то логично и мислим да и ми треба да се држимо тог приниципа - да сваки назив на мапи Србије треба упишемо онако каксе они записују нашим језиком, а за то су намењени тагови name:sr и name:sr-Latn. То омогућава да се за исте објекте могу уписати и називи на другим језицма коришћењем осталих name:{nn} тагова. Што се та два тага тиче, уопште не треба да нас интересује како се називи пишу у другим језицима (осим у смислу правилног записа у нашем језику), да ли се записују исто или не. У та два тага треба да стоји како се одређени назив записује у нашем језику.
Таг name је несталан и њега не смемо да користимо за тако битан податак за који су намењени тагови name:sr и name:sr-Latn. Најпре, намена тага name је само да садржи подразумевани приказ назива, а ни ми нисмо до краја разјаснили како ћемо да га користимо и постоји велика вероватноћа да се начин његовог коришћења мења. Усто таг name попуњава свако на начин како он мисли да треба, јер не постоји чврсто правило. И сада га разни људи различито попуњавају, а и ако установимо неко правило да га се придржавамо, може сутра да се деси да се то правило промени.
Правило за тагове name:sr и name:sr-Latn се неће тако лако променити јер је њима намена јасна: запис српским језиком. Њихов садржај не зависи нити треба да зависи од садржаја других тагова. Садржај ових тагова неће свако тек тако мењати јер су правила за њих врло јасна и ту нема дилеме ако нешто треба записати.
Постојање тага name:sr нам обезбеђује једнозначност и врло лаку машинску обраду, што значи да и ако променимо неко правило за name таг, врло вероватно ће то правило бити потпуно применљиво машинским путем без потребе да ико ту шта ручно дотерује.
Navodnici po srpskom pravopisu nisu ništa više posebni od slova ćirilične azbuke - ako platforma podržava unikod, onda razlike između njih nema. To što ih nema na tastaturi treba reklamirati Microsoftu sa kojim naša Vlada tako lepo sarađuje (mada nisam siguran ni da je ISS u koraku sa vremenom, nisam u mogućnosti da proverim [1]). Na *nix Dunav tastuturama ih, kao što rekoh, ima.
Нажалост, на већини тастатура их нема те практичности ради на њима не треба инсистирати. Генерално, не би требало да смета и да их користи ко жели, мада то мало компликује аутоматску обраду, поготово пресловљавање између језика.
Ако постоји начин да, рецимо, бот препознаје наводнике и да их увек замењује наводницима према нашем Правопису (као што то раде на пример офис програми), немам ништа против. Али, ако људи морају да о томе воде рачуна и да их они уписују, то неће заживети јер није практично.
Ако бисмо тако кренули ето нам новог питања: проблем црте и цртице. Сумњам да многи знају да црта коју ми користимо (-) по нашем правопису није исправна. Правопис прописује дужу црту (—), а цртица има ограничену примену у нашем писму. То су ипак детаљи које, практичности ради, можемо занемарити.
Drugari! Tata-tatira! Ajde prvo da krenemo sa gradovima i ulicama i da peglamo tu zbrku.
Стоји. Ако се задржимо само на уобичајеним картографским топонимима, тешко да ћемо се срести са проблемом писања страних назива. Ипак, није лоше када већ думамо, да се све то одједном реши тако да нас касније не боли глава. То и омогућава да се усвоји неки систем правила који сагледавши све проблеме може да постане једноставан и универзално применљив.
Ја и покушавам да објасним да све то може да буде тако осмишљено да у ствари постаје небитно на шта се назив односи, већ да се иста рпавила примене на све.
Доста је за овај пут. Док изодговарах на све, одужих…