Ако цртамо карту Србије онда користимо писмо које је званично у Србији и не видим што би било спорно да се држимо званичног језика и писма као примарног. Ја ово не видим као политичко, национално, патриотско или било какво друго до као питање логике и питање практичности и једнообразности, о чему сам писао у претходној поруци па да не понављам.
Ако већ нису одредили да name таг буде коришћен за називе за интернационалну употребу, како би било најлогичније онда једино преостаје да се користи као default ако корисник није одабрао ниједан језик, а у Србији је то српски језик и ћирилица.
Што се тиче дужности да се мањинама обезбеди да користе језик и писмо, мислим да то нико није дужан. Оно што не сме то је да им се то онемогућава. У мишљењу које сам изнео, а колико ми се чини нисам једини који тако мисли, мањинама ни на који начин није онемогућено да користе свој језик и писмо, а ћирилица као званично писмо има предност само утолико што би она била подразумевана ако корисник другачије није изабрао.
Таг name:sr је потребан управо за ситуације када ми користимо карте на којима српски језик није примарно писмо да бисмо могли и њих да читамо ћирилицом ако тако изаберемо. На карти Србије то је редудантан податак али потребан - ако је корисник изабрао да му писмо буде српска ћирилица, OpenStreetMap ће му приказивати садржај тог тага јер оне не зна да таг name садржи ћирилицу.
Tаг name просто садржи назив који треба приказивати као подразумеван ако корисник није изабрао језик. Ако, пак, OpenStreetMap може да зна који је језик и писмо употребљен за name таг онда заиста name:sr није потребан, односно, боље би било да се name не користи а да се користи name:sr као за све језике.
Гледај то овако: за сваки језик и писмо се уноси назив у тагу name:nn где је nn ознака језика и писма, а у таг name се уноси назив на оном језику и писму који треба да буде подразумеван ако корисник није изабрао језик приказа.
Ако не бисмо тако радили онда бисмо дошли у ситуацију каква влада на српској Википедији да свако уноси чланке на ком хоће језику и писму па се тако нашао паметњаковић који све текстове који се односе на Златиборски регион уноси или накнадно пресловљава на неки његов, измишљени, златиборски језик, који садржи архаичне изразе и ијекавицу иако се ти изрази и ијекавица већ вековима у златиборском крају не говоре. Замисли да се тај паметњаковић појави овде па почне да све преправља по том његовом правилу и још намести да то стоји и у name тагу проглашавајући то локалним говором и позивајући се на тако неко правило да локални говор има предност на картама. Додуше тај језик бисте још и могли да разумете а шта да се јави неко други па инсистира да корсити торлачки говор који је такође део српског језика, и то за разлику од златиборског још увек жив и у употреби, а који ретко ко разуме осим људи који га користе.
Да се такве ствари не би дешавале, зато постоји одредба о званичном језику и писму и ми треба то да пресликамо овде. Приоритет треба да буде званичан и стандардан језик и писмо, а никога не треба ограничавати да алтернативно може да користи који год жели други језик.