Правопис

У овој теми би ваљало да разрешавамо све правописне недоумице тако да избегнемо да такве дискусије одвлаче пажњу на другим темама.

За почетак ево неких правила из Правописа која је најчешће потребно знати у процесу цртања карата:

Велика слова у називима

Великим почетним словима свака реч у имену (осим везника и прилога) се пише за званична актуелна или бивша имена континената, држава, насељених крајева и места.

Великим почетним словом прва реч у називима:

  • делова насеља и градских четврти, и других локалитета који немају природу села или већег насеља;

  • имена мора, река, језера, планина и друга географска имена укључујучи и преведена страна имена географских појмова као и словенска имена географских појмова;

  • имена улица и тргова;

  • називи установа, предузећа, друштава, удружења и слично.

У овим називима се друге речи у називу пишу почетним великим словом само ако су властите именице.

Ако се назив пише изворним писмом, преузмају се и правила писања великих слова из изворног језика.

Ако назив садржи шире описно име може се писати почетним и великим и малим словом. Великим словом се пише ако је шире име званичан назив.

Речи “улица”, “булевар”, “трг” и сличне се по правилу пишу малим словом али није грешка написати их великим словом ако се сматрају делом назива;

Писање страних речи у српском језику

Стране речи се могу у српском језику записивати на два начина:

  • прилагођено: онако како се изговарају. Гласови којих нема у српском језику пишу се и изговарају најприближнијим гласовима српског језика;

  • изворно: онако како се пишу у језику из кога потичу. У том случају се преносе сви знаци из изворног језика укључујући и оне који у српском писму не постоје, а такође се преносе и правила правописа из изворног језика.

Стране речи које су преузете из других језика (позајмљенице, туђице) и користе се као да припадају српском језику, пишу се прилагођено.

Изузетак су властита имена:

Ако се пише ћирилицом, имена се по правилу пишу приалгођено. Иза ћириличног записа може се у загради додати и запис у изворном облику када се име појављује први пут у тексту. Само изузетно, може се користити изворно латинично писање имена (на пример, ако не знамо како се име изговара).

Ако се пише латиницом, имена из латиничних писама се пишу изворно. Иза таквог записа, ако се он појављује први пут у тексту, у загради се записује и латинични прилагођени облик писања (као у случају ћирилице). Ипак, због језичког наслеђа из ћирилице и праксе, дозвољено је да се и у латиничном запису корсити прилагођено писање по истим правилима као за ђирилицу.

Имена која су у српском језику одомаћена у прилагођеном облику пишу се у прилагођеном облику и ћирилицом и латиницом.

Имена из словенских језика који користе ћирилицу увек се пишу онако како се изговарају.

Лична имена се увек пишу у облику име презиме па када се пише прилагођено а у извору је обрнуто треба изменити.

Ако се лично име пише у падежу, падеж се примењује и на име и на презиме.

Замолио бих да се у овој теми не дискустује о Правопису већ само да се бележе правописна правила са којма се срећемо приликом цртања карата, тако да могу да послуже као упутство другима који наилазе на исте случајеве.

Више о транскрипцији страних речи се може прочитати на http://sr.wikipedia.org/wiki/Википедија:Транскрипција_са_енглеског_језика .

Сајт о правопису: српски правопис
на њему можете наћи најчешће недоумице у нашем језику.