Ne, nego upravo prvom odredbom o imenu ustanova i objekata. To što stoji OŠ ispred po meni nema nikakve veze.
Usput, ovo nije mesto za rasprave o pravopisu i gramatici, pitao si samo koje navodnike koristiti (ili sam te bar ja tako razumeo).
Ako želiš, pravo mesto za diskusiju je npr. forum Vokabulara; ovde se npr. spominje da može i sa i bez navodnika: http://www.vokabular.org/forum/index.php?topic=1841.0
Kad smo kod škola, elegantnije rešenje bi bilo bez tog ‘oš’ nego samo naziv, problem je u tom slučaju, barem po sada važećoj šemi, što se ne vidi razlika između osnovne i srednje škole. Trenutno se vodi diskusija oko dodatnih oznaka http://wiki.openstreetmap.org/wiki/Talk:Tag:amenity%3Dschool i mislim da bi bilo fino rešenje kada bi smo imali nešto tipa type=elementary i type=high_school ili nešto slično, ako neko ima ideju mogli bi smo da predložimo na globalnom nivou.
Koliko se secam, neznam dali su se stvari promenile, u nazivu skole je to ОŠ “Pera Lazić” dok za srednje stoji tipa Petstota Leskovačka gimnazija…
Znači ‘OŠ’ je deo naziva kao što je npr. ‘gimnazija’ u “V beogradska gimnazija” i ‘fakultet’ u “Elektrotehnički fakultet” deo naziva.
Mislim da OS treba za sada da ostane, kao i gimnazija… Navodnike bi trebalo definisati tacno koji se koriste u srb (da ne bude mesanja pisama) ili ih jednostavno izostaviti (olaksava preslovljavanje ali nije skroz ispravno). Sto se tice dodatnih tagova, mogli bi da uvedemo npr type:sr=osnovna skola i gimnazija ili tehnicka skola…, ili samo srednja skola na osnovu kojeg bi mogli kasnije da generisemo zvanicni tag (kada se izglasa na nivou celog osm). Mogla bi i podela na osnovne i srednje, a onda srednje na tehnicke, gimnazije…
Ako osm zakljuci da je nas dogovor dobar, mozda ga uzmu kao sablon:)
Upravo. (Samo bi bilo ‘Elektrotehnički fakultet’ - malim slovom kao i ‘gimnazija’.)
Iz tog razloga je izlišno izmišljati dodatne oznake u ovom trenutku.
Dobro, sa fakultetima je stvar jasna, oni i onako imaju posebnu ozanku. Jedino što amenity=school ne govori samo po sebi o kom tipu škole se radi, pa to moramo da određujemo na osnovu imena.
Ево неколико мојих виђења:
Мислим да је сасвим ОК овако решење које сте већ предложили:
name=Булевар Зорана Ђинђића
name:sr=Булевар Зорана Ђинђића
name:sr-Latn=Bulevar Zorana Đinđića
name:en=Zoran Djindjic Boulevard
Не реба се самим ознакама превише оптерећивати. Ако већ не постоји одређено решење на нивоу ОСМ онда је засад довољно увести решење које обезбеђује једнозначност уноса па неће бити тешко накнадно машински превести све то у то неко друго решење ако буде усвојено. Битно је обезбедити да се подаци могу уносити а да буде подржана функционалност која је потребна. Није битно ни да ли сви алати умеју да те ознаке прочитају. Када буду усведена глобалан правила и када алати буду примењивали та правила, она ће се ове ознаке превести у нове које буду усвојене тим правилима. Још боље, управо ће ови оноси показати каква је конкретна потреба те ће олакшати увођење глобалних правила.
И иначе, нисмо ми једини који имамо овај проблем. Постоје и друге државе у којима се користи користи више писама и језика.
Што се тиче name тага милсим да је ту решење врло једноставно: треба се држати закона и правописних правила, а они кажу да је у Србији службено писмо српска ћирилица а да се у срединама где постоји значајан број припадника мањина, могу користити и језици и писма тих мањина поред српског језика и српске ћирилице.
Ако би се у name таг уописивали називи на језицима мањина онда би морао да постоји начин да се назначи који је то језик јер би се одступило од правила да је један језик службени. То би непотребно закомпликовало било какво коришћење тог податка. С обзиром да је name таг једини обавезан онда он треба да буде на службеном језику и писму јер ако не постоје транслитерације на друга писма и језика она се могу на други начин направити ако постоји назив на службеном језикуи писму (на пример: ако неко извлачи ОСМ мапу и од ње генерише неку своју мапу, па ако хоће да буде на неком другом језику, лако му је да српску ћирилицу употреби као кључ да изврши транслитерацију или преко речника извуче називе на неком другом језику - а ако постоји мешавина језика онда му то неће радити нити ће постојати други начин да изврши транслитерацију)
Стога name таг треба увек да буде ћириличан а за језике мањина и опште преводе назива на друге језике треба користити посебне језичке тагове. То омогућава да мапа буде једнообразна и да је свима омогућено да је читају на свом писму. Тако се омогућава на пример Мађару да чита не само мапу Србије него и све друге мапе на мађарском језику, ако за објекте постоје уписани називи на мађарском језику. Уводити правило да језик мањине има приоритет у односу на службени језик само би направило забуне и додатни посао.
Постоје случајеви када ће назив морати да садржи и латиницу и то треба дозволити ако не постоји прихватљив начин да се назив напише ћирилиоцм (падају ми на памет на пример називи разних фирми који су у оригиналу на енглеском или неком другом страном језику).
Поред ћириличне, због употребе, треба обезбедити и латиничну верзију назива. Ово је најбоље да се ради машински, на основу оригиналног ћириличног назива у name тагу. Исто ваћи и за ћирилични запис у name:sr - и то треба дабуде машински преписано из name тага. Најбоље би било да се то ради приликом уписа податка у базу, али ако то не може, слажем се да не би требало да буде проблем да то ради неки робот повремено прочешљавајући целу базу.
Што се тиче превода на друге језике, ту не треба много паметовати него примењивати правила пресловљавања на друге језике који важе за те језике и ак постоје. на пример у хрватском, немачком и још неким језицима правило је да се страна латинична имена не пресловљавају него преносе изворно. У енглеском мислим да не постоји неко јасно правило како они пресловљавају страна имена на своје писмо. Српски обично пресловљавају тако што избаце кукице са наших слова мада је то више наша кривица. Ми бисмо могли да дефинишемо нека правила пресловљавања српских имена у енглеско писмо тако да обезбедимо да она задрже прибилижан фонетски облик. Али то је ствар лингвистике а не картографије а свакако може да се обави машински као што би се и сада урадило - само се правила пресловљавања уклаљањем квачица замени нешто сложенијим правилом фонетског пресловљавања.
То је њихов проблем. Њима треба омогућити да поред српског језика и ћирилице користе и свој језик и писмо, али не могу очекивати да се сви остали њима прилагођавају. Ако баш инсиситрају и то се може решити: исти онај робот који врши аутоматско пресловљавање може да провоери случај да ли name не садржи ћирилицу а ако постоји name:sr онда да препише name:sr у name и тако исправи грешку. Ако су назив написали и у name:al (или која је већ ознака за албански језик), њихови уноси ће бити сачувани и сасвим употребљиви.
Не. Устав гарантује мањинама да могу да користе службено и свој језик и писмо поред српског језика и писма. Штавише прописано је да се други језици, ако се користе као службени, увек морају користити уз српски језик и писмо и то тако што се увек пишу после, односно испод написа на српском језику и писму.
Наравно да нико не треба да им забрањује да користе свој језик и писмо нити се овде о томе ради. Просто ради се о приоритетима, а у Србији, као службемо писмо приоритет има српски језик и српско писмо. Ако оани унесу називе на свом језику и означе их као такве, онда ће их и читати са мапе као такве. Ураво то им гарантује и Устав а и разум.
name таг одређује како ће писати назив ако није назначено који језик се користи. Дакле, ако припадник националне мањине није назначио да жели да чита мапу на свом језику, добиће је на српском. Ако се изјасни да жели да је чита на свом језику, треба такву и да је добије. То је сасвим разумљиво и логично.
У Имењаче, ала си се расписао.
Можеш ли да ми појасниш овај пасус:
Подпитања су:
Колико сам успео да схватим, по твом би требало за таг name користити искључиво ћирилицу. Ако је таква ситуација чему онда и таг name:sr ?
Pa zar nismo to rešili, name tag koristi lokalno pismo i jezik, ako neznamo koje je to pismo, ustav zna, znači ćirilica.
U sustini Pedja je u pravu, i treba par puta procitati njegov post pazljivo. Neka Pedja odgovori na tvoja podpitanja, ali bi takodje voleo da pruzim i svoje vidjenje:
Svetsku mapu i Internet koriste svi, i ne vidim zasto je Englezima dozvoljeno da koriste Engleski, Francuzima Francuski, Nemcima Nemacki, a Srbima nebi bilo dozvoljeno da koriste Srpski 
Daleko od toga da zelim nekoga da uvredim, i ovo kazem iz najboljih namera i zelja, ali mi se cini da smo mi Srbi malo postali preosetljivi i da smo iz ekstremnog nacionalizma 90tih presli u potpunu suprotnost, neznam kako bi to nazvao nego anti-nacionalizam. E sad, jes da cu da zvucim ko SNS, SRS, DSS i slicno, ali ako se malo stavi prst na celo… Moze vrlo lako da se dodje do racionalnog odgovora. Patriotizam, i kulturni identitet nije isto sto i nacionalizam. A to koliko je bezobrazluk nekih nacija otisao moze i da posvedoci anegdota kad je meni pre par godina dosla neka Amerikanka na eBay i da me pita “how much is that in american money” samo zato sto je cena bila izrazena u funtama… Toliko o tome, da ne zalazimo sada u neke teske politicke diskusije itd…
Manjinama vecina nije duzna da obezbedjuje nista drugo nego mogucnost i slobodu da budu ono sto jesu, tj da im pruzi isto ono sto pruzaju sami sebima, iliti da drugima ne brane nista ono sto sebi dozvoljavaju. Ali to ne znaci da neko treba da se savije unazad i sam sebi poljubi straznjicu. To niko normalan nece da uradi, i niko normalan nemoze da ocekuje od drugog da to uradi. Opet, i ovo je pitanje dosta ispolitizovano kod nas i proizvod neke nabedjene krivice i sta ja znam… Ko meni da brani da u svojoj drzavi koristim cirilicu? Niko. Ko meni brani da u svom gradu koristim latinicu? Niko. Ko mi brani da u svojoj kuci pricam engleski? Niko. Dali neko brani nacionalnim manjinama da pisu kako hoce i zele? Ne. Dali im neko nesto namece? Ne bas. Dali postoji zakon? Da. Dali taj zakon treba da se postuje i prati? Da. Dali se vidi cirilica na Garminu? Ne? Nista, onda uradi nesto po tom pitanju: slobodan si, niko ti ne brani. Dali postoji madjarsko ime nekog mesta u OSM-u na teritoriji Srbije? Ima? Slobodno prebaci jezik na Madjarski pa citaj na Madjarskom. Ali standardi moraju da postoje, i neka generalna pravila isto moraju da postoje. Da nece sada zbog mene jednog da sve karte Irske umesto Dublin, pisu Dablin? Nece. Da nece na arapskom? Nece. Da nece na poljskom (a njih ima 300-400 hiljada ovde u Dablinu, iliti 10% stanovnistva cele drzave)? Nece. A evo ako treba ja cu licno da ukucam sve na Madjarskom ili Albanskom (iliti Siptarskom, da odgovorim na Pedjino podpitanje od ranije, name:sq, samo oni se ljuti kad mi kazemo Siptar, a oni sami sebe izmedju sebe zovu šćip iliti Shqipe) ako mi neko da spisak.
Dali ima problema?
I think not.
Ако цртамо карту Србије онда користимо писмо које је званично у Србији и не видим што би било спорно да се држимо званичног језика и писма као примарног. Ја ово не видим као политичко, национално, патриотско или било какво друго до као питање логике и питање практичности и једнообразности, о чему сам писао у претходној поруци па да не понављам.
Ако већ нису одредили да name таг буде коришћен за називе за интернационалну употребу, како би било најлогичније онда једино преостаје да се користи као default ако корисник није одабрао ниједан језик, а у Србији је то српски језик и ћирилица.
Што се тиче дужности да се мањинама обезбеди да користе језик и писмо, мислим да то нико није дужан. Оно што не сме то је да им се то онемогућава. У мишљењу које сам изнео, а колико ми се чини нисам једини који тако мисли, мањинама ни на који начин није онемогућено да користе свој језик и писмо, а ћирилица као званично писмо има предност само утолико што би она била подразумевана ако корисник другачије није изабрао.
Таг name:sr је потребан управо за ситуације када ми користимо карте на којима српски језик није примарно писмо да бисмо могли и њих да читамо ћирилицом ако тако изаберемо. На карти Србије то је редудантан податак али потребан - ако је корисник изабрао да му писмо буде српска ћирилица, OpenStreetMap ће му приказивати садржај тог тага јер оне не зна да таг name садржи ћирилицу.
Tаг name просто садржи назив који треба приказивати као подразумеван ако корисник није изабрао језик. Ако, пак, OpenStreetMap може да зна који је језик и писмо употребљен за name таг онда заиста name:sr није потребан, односно, боље би било да се name не користи а да се користи name:sr као за све језике.
Гледај то овако: за сваки језик и писмо се уноси назив у тагу name:nn где је nn ознака језика и писма, а у таг name се уноси назив на оном језику и писму који треба да буде подразумеван ако корисник није изабрао језик приказа.
Ако не бисмо тако радили онда бисмо дошли у ситуацију каква влада на српској Википедији да свако уноси чланке на ком хоће језику и писму па се тако нашао паметњаковић који све текстове који се односе на Златиборски регион уноси или накнадно пресловљава на неки његов, измишљени, златиборски језик, који садржи архаичне изразе и ијекавицу иако се ти изрази и ијекавица већ вековима у златиборском крају не говоре. Замисли да се тај паметњаковић појави овде па почне да све преправља по том његовом правилу и још намести да то стоји и у name тагу проглашавајући то локалним говором и позивајући се на тако неко правило да локални говор има предност на картама. Додуше тај језик бисте још и могли да разумете а шта да се јави неко други па инсистира да корсити торлачки говор који је такође део српског језика, и то за разлику од златиборског још увек жив и у употреби, а који ретко ко разуме осим људи који га користе.
Да се такве ствари не би дешавале, зато постоји одредба о званичном језику и писму и ми треба то да пресликамо овде. Приоритет треба да буде званичан и стандардан језик и писмо, а никога не треба ограничавати да алтернативно може да користи који год жели други језик.
Kada je ova diskusija pokrenuta, manje vise nista nije bilo pisano cirilicom. Da bi sto pre dosli do primenljivog dogovora, ostavili smo opciju da name bude na lokalnom jeziku. Podrzavam da kod ulica name bude na cirilici a ostali jezici da se unose samo kao name:xx. Ipak je cirilica (azbuka) fonetsko pismo koje je pravljeno naspram naseg jezika, i savrseno mu odgovara.
Treba razmotriti i ostale scenarije naziva, npr stranih firmi, ili sa stranim nazivima… Da li da se koristi samo originalni naziv ili i da se prevodi po Vuku (pisi kao sto govoris)?
Pravopis kaže da, kada se korsiti ćirilica po pravilu se za pisanje stranih imena koristi prilagođeno pisanje: изворно Paris se piše kao prilagođeno Париз. Po potrebi iza ćiriličnog naziva se može u zagradi dodati i izvorni zapis imena. Pravopis pak dozvoljava da se od ovoga izuzetno odstupi i da se i u ćiriličnim pisanju može upotrebiti izvorno pisanje imena latinicom.
Kada se koristi latinica, po Pravopisu, prednost ima izvorno pisanje, dakle Paris ostaje Paris, ali ipak je dozvoljeno da se koristi i prilagođeno pisanje. Ovo je neobično jer odstupa od principa jednoobaznosti, ali Pravopis to obrazlaže univerzalnim principom da se u latinskim pismima izvorna imena pišu izvorno. Pravopis konstatuje da je u našem jeziku prilagođeno pisanje uobičajeno pa ga zato i dozvoljava.
E sad, mi ovde imamo problem sa principom jednoobraznosti, jer Pravopis nalaže da, ako se usvoji određeni princip, onda ga se treba držati uvek. Dakle, bilo da se odlučimo za prilagođeno ili izvorno pisanje imena i naziva latinicom, onda to treba da bude svugde.
Iz ovog proizilazi, da ako smo već usvojili da se nazivi pišu ćirilicom, onda u tom pismu treba sve pisati prilagođeno, a samo izuzetno dozvoljavati da se koristi izvorno latinično pisanje. To je otprilike u skladu sa onim što smo i do sada govorili. Dakle trebalo bi napisati Мајкрософт. Mnogima to zvuči rogobatno ali recimo meni ne, jer ga tako pišem već duže vreme i navikao sam se. Opet, recimo, ime moje firme je takođe na engleskom i ja ga uvek tako i pišem i nikako mi ne leži da ga pišem prilagođeno.
Možda je najbolje odluku o ovakvim slučajevima ostaviti onome ko unosi podatak. Ima tri izbora:
Kako su sva tri izbora ispravna, najbolje je u konkretnom slučaju izabrati onaj koji najviše odgovara. Eventualno bi možda trebalo dati preporuku da se koristi drugi način pisanja (i prilagođeno - ćirilicom, i u zagradi izvorno - latinicom)
U slučajevima pisanja stranih imena iz slovenskih jezika onda se uvek koristi prilagođeno pisanje, bez obzira da li taj strani jezik koristi ćirilicu ili latinicu, pa čak i ako su ta strana imena i njima stranog porekla. Pravopis дaje primer da, recimo, ako se neki Hrvat preziva Richter, što je nemačko prezime, ipak se uvek vrši prilagođavanje u Rihter, odnosno Рихтер. Ovo se odnosi i na toponime.
U Pravopisu nisam našao odredbe kako se tretiraju imena iz stranih jezika koji nisu ni ćirilični ni latinični, ali tu i nema drugog izbora do da se vrši prilagođavanje, osim u slučajevima ako ti nazivi dolaze preko negog latiničnog stranog jezika, kada važi isto kao i za taj strani latinični jezik.
Ovo se sve odnosi na tag name:sr, dakle na zapis u koji se unosi srpska ćirilica.
Za tag name:sr-Latn, prema Pravopisu, najpre bi trebalo da se strana imena zapisuju izvorno, ali ja mislim da bi i za njega trebalo zadržati isto pravilo kao i za name:sr, odnosno da ostane generalno pravilo da name:sr-Latn uvek sadrži isti tekst kao i name:sr samo da se ćirilica preslovi u latinicu.
Jel moze onda jedan konkretan predlog, kako se popunjava koji tag, i pod kojim uslovima?
name=
name:sr=
name:sr-Latn=
Ja u name:sr upisujem ćirilični naziv (i izuzetke), u name ide uvek isto što i u name:sr, a u name:sr-Latn ide latinična verzija name:sr.
@Pedja: Znam da malo smor i naporno, ali kao sto rece magnumns, konkretni primeri bi dosta znacili u objasnjavanju i pojasnjavanju. Mogu ja da sednem da to iscukaram, ali kako si ti posao tim putem, smatram da bi bilo nezahvalno da interpretiram ono sto si ti ocigledno najbolje proucio…
A i kao sto kazu: a picture paints a thousand words…
Хм, не знам какви примери требају. Мени се чини да је очигледно:
На мапи Србије (мада важи и у Црној Гори с обзиром да је исти језик и писмо):
name:sr=Бољевац
name:sr-Latn=Boljevac
name=Бољевац
name:sr=апотека “Vitae Optima”
name:sr-Latn=apoteka “Vitae Optima”
name=апотека “Vitae Optima”
name:sr=Мајкрософт Србија
name:sr-Latn=Majkrosoft Srbija
name=Мајкрософт Србија
name:en=Microsoft Serbia
name:sr=Обилић
name:sr-Latn=Obilić
name=Обилић
name:sq=Obiliq
name:sr=Зрењанин
name:sr-Latn=Zrenjanin
name=Зрењанин
name:old=Бечкерек,Bečkerek,Nagybecskerek,Großbetschkerek,Becicherecu Mare,Петровград,Petrovgrad
name:de=Großbetschkerek
name:hu=Nagybecskerek
name:ru=Зренянин
На мапама ван Србије:
name=New York
name:sr=Њујорк
name:sr-Latn=Njujork
Samo bih dodao još jednom da bi idealno bilo koristiti i navodnike po srpskom pravopisu. Znači po Peđinom primeru bi bilo:
name:sr=Апотека „Vitae Optima“
name:sr-Latn=Apoteka „Vitae Optima“
name=Апотека „Vitae Optima“
Ne bih baš išao dotle da se insistira na navodnicima. To su specialni znaci koji umeju itekako da iskomplikuju stari, počevši od toga da nisu dostupni direktno na tastaturi.