Није спорно да је карторафски посао мукотрпан и да је ваша обрада ортофото одлично урађена, за шта скидам капу онима који су на томе радили. Ипак, то су радили људи који су за тај посао и плаћени. Није спорно да тај посао треба да буде плаћен (и то веома добро плаћен), али како ви кажете, новац који се наплаћује на име картографије не иде у РГЗ, а тиме ни за плате људима који раде карте, већ иде у државну касу - на погрешну страну.
Поента је да је цео тај посао плаћен из буџета, дакле из наших џепова, а да смо ми сада ускраћени да то користимо, чак и када се ради о пројектима чији је циљ управо био да нам карте постану доступне.
Потпуно је погрешна логика коју РГЗ примењује на пример криптовањем и сакривањем података. Оног тренутка када су подаци постали доступни на geosrbija.rs и geomreze.rgz.gov.rs, они су постали доступни свима, а поготово фирмама на које алудирате. Те фирме ионако чак и једне другима краду податке који су тешко комерцијални и заштићени на много квалитетније начине, па их мало криптовања на сајтовима РГЗ сигурно неће омести.
Приступ је погрешан. На тај начин се не онемогућава него само благо отежава приступ подацима. Не треба онемогућавати или отежавати приступ подацима, они треба да буду доступни јер се ради о јавним подацима који су сакупљени и обрађени јавним новцем, него треба правно регулисати њихово коришћење.
Од свега, нарочито ми није јасно како РГЗ наплаћује карте другим државним институцијама, којима су те карте потребне да би обављале своју делатност, и тиме их практично блокирајући јер се ради о ненормалним износима које морају да плаћају.
А нарочито не разумем да поред тако високих цена и законских ограничења, нека државна институција може слободно да поклони јавности те податке. Коцкице се ту никако не слажу.
Управо оваквом политиком, створени су услови за старање монопола и картела, мешетарење и формирање ненормалано високих цена на картографском тржишту. Има сигурно доста и корупције, јер ја не могу да разумем како нека мала локална дизајн агенција која има једног запосленог може себи да приушти да купи сав потребан картографски материјал да би се бавила картографским издаваштвом. Цена тог материјала је непојмљива за обим посла тако мале агенције али је она све то ипак некако набавила и користи.
Ослобађањем података, потпуно се искључује могућност мешетарења, повећава се обим коришћења тог материјала, проширење обима комерцијалних услуга које РГЗ даје на основу тих података, а уз одговарајућу правну регулативу и може се обезбедити и боље финансирање даљег сакупљања и обраде података и само по основи коришћења података.
РГЗ изгледа не схвата да је глобализација узела махга и да је само питање времена када ће разни јавни и бесплатни картографски сервиси покрити Србију квалитетним подлогама да ће све то што има РГЗ бивати све мање интересантно и да ће изгубити на цени.